„Kreativna depresija“ - opasne veze
Kreativnost je oduvek bila predmet interesovanja, divljenja, misterije i mistifikacija a sa razvojem nauka ona postaje i predmet sve iscrpnije analize. Kreativni procesi se tako raščlanjavaju na nekoliko faza, među kojima su takozvana priprema, inkubacija, iluminacija tj javljanje ideje i njen razvoj i primena u okviru određenog medija. Iluminacija je i nakon brojnih nastojanja da se proces stvaranja rastumači ostala onaj nedokučivi momenat, onaj misteriozan i veoma važan deo procesa, svojstven svakom kreativnom čoveku a ipak ona je pitanje na koje čovekov razum nije uspeo da odgovori. Tako se i danas, kao u doba starih Grka, kada je stvaralačka ideja pripisivana nadahnuću bogova i muza, ovaj fenomen dovodi u vezu sa raznoraznim, ponekad kontraverznim stvarima. Umetnici se retko bave pokušajima da razbiju stereotipe i mitove koji objašnjavaju stvaralački fenomen, možda i zato što često i sami veruju u neke od njih. Jedan od takvih mitova jeste mit o „kreativnoj depresiji“ tj ideji da je depresija poželjno stanje za umetnika jer on upravo iz nje crpi inspiraciju za svoj kreativni rad.
